Džon Barns – čista genijalnost

Čovek koji je odigrao 296 utakmica za Stršljenove i 403 za Redse ostao je legenda oba kluba!

Džon Barns je rođen 7. novembra 1963. u Kingstonu na Jamajci, a osim Jamajke u sebi nosi i korene Trinidada. Rano detinjstvo je proveo živeći u najvećoj vojnoj bazi na Jamajci gde mu je otac radio. Upravo on ga je okrenuo ka sportu jer je i sam bio veliki ljubitelj fudbala i skvoša. Čak je i sinu dao ime po legendarnom Velškom fudbaleru Džonu Čarlsu. Takođe je bio predsednik prvog bob tima sa Jamajke (gledali ste film sigurno!). Kada je dobio unapređenje i prekomandu u London porodica se preselila, mladi Džon imao je 12 godina.

Barns 1981. kao tinejdžer u Votfordu

Barns 1981. kao tinejdžer u Votfordu

Barns je primećen od skauta Votforda i potpisao je ugovor 14. jula 1981. u vrednosti jednog dresa, šorca, štucni i kopački. Debitovao je sa 17 godina, a tadašnji menadžer bio je Grejem Tejlor kojeg je delilo 8 meseci od kompletiranja uzdizanja kluba od 4. do 1. lige u 6 godina.

Ostvarili su promociju kao drugi iza najljućeg rivala Luton Tauna, a zatim u prvoj sezoni u najvišem rangu bili su drugi iza Liverpula. Par godina posle igrali su finale FA Kupa gde su izgubili od Evertona 2-0, bilo je lepo biti navijač Votforda tih godina.

Njegov saigrač iz Votforda Luter Bliset rekao je o Barnsu: „Čuli smo glasine da je klub pokupio nekog klinca. Mršavi dečko se pojavio na pripremama ali ubrzo nam je pokazao koliko je fizički spreman. Niko nije mogao da se meri s njim a bilo mu je tek 17. Bio je izvanredan u fizičkom smislu i pitali samo se kakav će biti sa loptom. Ispostavilo se da nije postojalo ništa što nije mogao da uradi sa loptom u nogama“, priča tadašnja zvezda tima i najbolji strelac u istoriji Votforda.

Bliset je otišao u AC Milan a Barns je nastavio da sija u Votfordu iako još uvek tinejdžer. Debitovao je za Gordi Albion i postigao gol na Marakani napravivši slalom kroz igrače Brazila. Od tog momenta bio je u žiži javnosti, bio je sve bolji i bolji, iskusniji i jači, i možda nije bio prvi tamnoputi igrač u reprezentaciji ali bio je najbolji. Kako se izborio sa pritiskom? Kao i uvek džentlmenski i sa klasom. Tako se izborio i sa bananama koje su letele na teren na gostovanjima. Uradio je toliko za ravnopravnost tamnoputih igrača u Engleskoj da verovatno toga nije ni svestan. Uradio je to samo tim što je bio ono što jeste, pravi gospodin, neverovatan sportista, takmičar i ličnost.

Godine 1987. Džon potpisuje za Liverpul za sumu od 900 000 funti.

Sve je eksplodiralo za njega. Od tima sa 3-4 dobra igrača došao je u tima sa 3-4 igrača svetske klase i celim timom dobrih igrača. Lako se uklopio i bio jedan od najboljih igrača na ostrvu u kasnim 80-im.

Titula u prvoj sezoni na Enfildu

Titula u prvoj sezoni na Enfildu

Liverpulov Fil Tompson se priseća tih dana: „Ja sam bio trener rezervnog tima kada je Džon došao u Liverpul i sećam se gostovali smo na starom Koventrijevom stadionu Hajfild Roudu kada su on i Bardsli bili na vrhuncu. Sećam se kako sam rekao Keniju Daglišu posle te utakmice da bih platio da gledam Džona Barnsa. Srećan bih bio da platim i stanem na tribine i gledam ga. On je bio jedan od onih igrača kod kojih se uzbudiš svaki put kad ima loptu. Mogao je da izabere sjajan pas, sjajan prvi dodir je imao i naravno dribling. Bilo je nečeg Brazilskog u njemu i načinu na koji je igrao.“

U njegovoj prvoj sezoni Liverpul je osvojio titulu i Barns je bio izabran za igrača godine i PFA (asocijacija igrača) i FWA (asocijacija novinara) nagrade je poneo.

Tragedija na Hilsborou je bacila senku na drugu sezonu i klub više nije bio tako stabilan. Sledeća titula došla je 1989/90 i to je ostala za sada poslednja Liverpulova titula, ali se nije tako činilo u to vreme. Barns je tada bio bolji nego ikad. Bio je drugi strelac lige iza Geri Linekera i još jednom bio igrač godine po novinarima. Tu nagradu do tada dva puta dobili su samo: Sir Tom Fini, Sir Stenli Metjuz, Deni Blenčflauer i Keni Dagliš. Do sada dobili su je još Geri Lineker, Tjeri Anri i Kristijano Ronaldo.

Džon Barns u zenitu karijere

Džon Barns u zenitu karijere

U 1992. godini imao je povredu ahilove tetive i više nikad nije bio isti igrač, nije bio isti ali je i dalje bio vrhunski. Izgubio je na ubrzanju i brzini pa nije više igrao na krilnoj poziciji. Sunes ga je stavio u sredinu veznog reda i zbog sjajnog razumevanja igre Džon se prilagodio i postao odličan i na toj poziciji. Nosio je čak i kapitensku traku u sezoni kada su debitovali Robi Fauler, Stiv Mekmanaman i Džejmi Rednap.

Upravo Rednap o njemu priča sve najbolje: „Bio sam momak od 17 godina u vrhunskom klubu i naravno da sam bio nervozan. U tim trenucima ti treba podrška i neko da te uzme pod svoje i to je upravo šta je Džon uradio. Bio je takav tip. Uvek kažu da se razočarate kad upoznate svoje heroje ali sa Džonom je bilo skroz suprotno. Kad sam imao 21 godinu i počeo da dobijam samopouzdanje, sećam se dobili smo Blekburn i ja sam bio u strelcima. Posle na tuširanju mi je rekao da ću uskoro igrati za Englesku. Nije mi ni palo na pamet da sam na tom nivou ali on mi je rekao da samo nastavim da radim. Par nedelja posle dobio sam poziv za reprezentaciju. On jednostavno zna fudbal. Kad uradiš nešto dobro on je prvi da ti to kaže, isto je i kad radiš nešto loše. Ispunio sam san igrajući sa njim jer sam imao postere Džona Barnsa kao klinac. On je bio heroj tog doba, najbolji igrač u zemlji i jedan od najboljih na svetu.“

Na kraju karijere kao centralni vezni

Na kraju karijere kao centralni vezni

Posle Liverpula Barns je igrao 2 godine u Njukaslu kod svog starog šefa Kenija Dagliša i još jednu sezonu u Čarltonu kada je najavio povlačenje.

Ukupno je za reprezentaciju odigrao 79 utakmica i postigao 11 golova ali nije ni približno najbolje partije imao u dresu Gordog Albiona.

Džon Barns je proglašen za najboljeg igrača u istoriji Votforda, a po internet glasanju od 100 igrača koju su najviše zagrejali Kop na Enfildu bio je 5. !

Beri Endenov gol doveo je Votford u polufinale FA Kupa protiv Liverpula Bila Šenklija. Tomi Munijev pobednički dao je prve bodove Votfordu na Enfildu 1999., a u poslednjim susretima Redsu su pobedili i kući i u gostima u razmaku od 3 nedelje. Ali za mnoge, Votford protiv Liverpula znači samo jednu stvar – briljantnost Džona Barnsa.

Svi koji su igrali s njim stavljaju ga u svoju idealnu postavu, Kop ga je proglasio u svojih 5 omiljenih ali mi i dalje imamo utisak da Džon Barns nije dovoljno cenjen za sve što je uradio i za to kakav je fudbaler bio. Kada je postigao „onaj gol“ na Marakani mnogi Engleski navijači su govorili da su dobili samo 1-0 jer ne broje gol crnca. Živeo i igrao je u vremenu kada to nije bilo jednostavno kao danas. Ništa mu nije smetalo da postane jedan od najboljih.

Čista klasa pomešana sa neverovatnom fizičkom spremom, izuzetni gospodin koji je prokrčio put za sve tamnopute igrače i uvek, ali uvek igrao s osmehom na licu, dame i gospodo jedan jedini – Džon Barns.

 

Share on FacebookTweet about this on TwitterShare on Google+Share on LinkedInPin on PinterestShare on RedditShare on TumblrEmail this to someone

2 komentara

Leave a Reply