Dejv Makaj – hodajući u tuđim cipelama

Od kada sam, kao dečak od nekih 6-7 godina, počeo da se interesujem za sport, broj jedan je bio i ostao – fudbal. Mojoj ljubavi prema fudbalu ekvivalentna je jedino količina antitalenta za isti. Koliko god da sam, tokom detinjstva, kumio i molio roditelje da me odvedu na trening u neki fudbalski klub, nailazio sam na zid. „Ti si visok i jak, treba da treniraš odbojku“, govorio mi je otac, inače bivši odbojkaš i trener. Tako da sam, sa devet godina, počeo da treniram odbojku, a prvi trener bio mi je baš on. Kao i svaki sin nekada relativno uspešnog sportiste, morao sam da se nosim sa pritiskom. Pritiskom koje je nosilo moje prezime, a koje je u srpskoj, a pogotovu beogradskoj odbojci, imalo neku težinu i koje sam morao ponosno da nosim na dresu.

Ipak, ne mogu reći da sam ikada imao 10% talenta svoga oca, i zato mi je posebno bilo teško da hodam u njegovim cipelama, koje su mi zbog manjka talenta uvek bile bar dva broja veće. Bilo kako bilo, kao jako mlad sam se upoznao sa pritiskom koje okolina može da nametne sportisti, u ovom slučaju – samo zbog prezimena. A u slučaju glavnog junaka ove priče – svog prethodnika koji mu je ostavio tim na vrhu. A on je na tom vrhu morao da nauči da se održava. I to u hodu.

Da bismo započeli ovu priču, moramo da se vratimo više od 40 godina unazad, u doba kada su, pored već ustaljenog Liverpula, primat u engleskom fudbalu preuzimala još dva kluba, a ti klubovi danas su miljama daleko od vrha. Oba kluba su u tom periodu osvojila po dve titule, i tu otprilike završila sa osvajanjem trofeja. Jedan od njih se vratio na kratko, devedesetih, osvojio titulu, briljirao i u Evropi, a onda maltene nestao sa mape. Dok se drugi utopio u suvi engleski prosek i na kraju ispao iz društva najboljih u kojem ga nema već skoro punu deceniju. Možda ste do sada već pogodili da se radi o Lids Junajtedu i Derbi Kauntiju.

Čak i površni poznavatelji engleskog fudbala ime Derbi Kauntija povezuju sa legendarnim Brajanom Klofom, čovekom koji je od engleskog proseka napravio velikog šampiona i prepoznatljivo ime u ostrvskom i evropskom fudbalu sedamdesetih. Ova priča, ipak, nije o njemu i legendarnoj ekipi iz 1972. Ovo je priča o njegovom nasledniku, zaboravljenom Dejvu Makaju.

Ako biste se našli u Engleskoj i odlučili da na ulicama grada (npr. Londona) postavite pitanje prolaznicima „Pod vođstvom kog trenera je Derbi osvojio titulu šampiona 1975. godine“, verujte mi da bi bar 80% anketiranih dalo pogrešan odgovor. I nije to nešto za osudu, Derbi Kaunti se u najvećem broju slučajeva povezuje sa Brajanom Klofom i imao sam priliku da se lično uverim u status božanstva koji i dan danas uživa kod navijača. Ali, jednostavno ne bi bilo fer da se tek tako zaboravi sve što je uradio njegov naslednik, čovek koji je morao da se izbori sa razočaranim igračima, besnim navijačima, nestrpljivom upravom kluba i standardno kontroverznom britanskom štampom.

Rođen je 1934. u Edinburgu, a otac mu je radio kao štampar u ‘The Scotsman’ novinama.

Dejv Makaj je imao relativno uspešnu igračku karijeru. Bio je odličan bek, uglavnom igrao po levoj strani, a u kasnijem delu karijere u sredini, kao klasični libero. Svoje najbolje igračke dane proveo je u Hartsu i Totenhemu, i igrajući za ta dva kluba nakupio preko 400 nastupa. Od malena je voleo fudbal, sa 18 godina postao je profesionalac u Hartsu. Da pričamo o nekom drugom vremenu, nekim drugim vrednostima i idealima govori i činjenica da je Makaj u tim danima radio i kao stolar. Proveo je 6 sezona u Hartsu i osvojio sve moguće domaće trofeje kada se 1959. godine za 32 hiljade funti pridružio Totenhemu.

Sa Sparsima je osvojio duplu krunu već u sezoni 1960-61, a u godinama koje su došle dodao je još dva FA kupa i Kup pobednika kupova.

1966. godine nastala je jedna od najpoznatijih fotografija engleskog fudbala (pored ONE na kojoj Vini hvata Gazu za muda). U utakmici protiv Lidsa Makaj je uhvaćen okom objektiva kako hvata za gušu ni manje ni više nego Bilija Bremnera! Slika je postala kultna a samom Makaju ne naročito mila jer je smatrao da ga etiketira kao siledžiju. Zapravo, iznervirao se nakon serije grubih startova Bremnera na nogu koju je tek oporavio od loma.

U leto 1968. kao 34-godišnjak, prelazi u Derbi Kaunti, u kom se zadržao tri sezone, a zatim zaigrao za Svindon, u kom je i završio igračku, a započeo trenersku karijeru.

Ta trenerska karijera sve do 1973. godine nije previše obećavala, a onda je mladi trener prihvatio strahovito težak zadatak – da nasledi najveću legendu u istoriji kluba. Priča malo podseća na situaciju oko Ser Aleksa Fergusona i Dejvida Mojesa. Razlike su, ipak, evidentne. Bura oko odlaska čuvenog Klofa nije se stišavala, a klub je odlučio da poverenje ukaže treneru bez velikog iskustva i trenerske reputacije. Navijači su bili šokirani, a sami igrači podržali njihovu akciju za povratak Klofa na klupu. Mesec dana unutar nove sezone, Derbi je bio pri dnu tabele, atmosfera pri tački ključanja, a čitava armija ljudi oko kluba zahtevala smenu Makaja. Trener je odgovorio hrabro i drsko. „Odbijam da radim sa dečurlijom, ja treniram muškarce“. Momentalno je utišao svlačionicu i pokazao da ne dozvoljava da mu bilo ko ruši koncepciju. U roku od mesec dana ekipa se stabilizovala, i nakon očajnog starta sezone počela da ređa pobede. Kada su krajem meseca novembra igrači konačno stali iza trenera, i navijači su se smirili. I Derbi je tu sezonu okončao na trećem mestu…

Fascinantno je koliko samo hrabrosti treba da se u vatru gurne koncepcija potpuno različita od one koja je napravila od Derbija veliki klub, šampiona. Klof je bio poznat po ekscentričnim nastupima u javnosti, naizgled sumanutim idejama koje su na kraju donele rezultate i raznim kontroverzama zbog kojih su ga navijači zavoleli. A Makaj… Makaj je bio miran, staložen, gospodin. Čovek koji je tiho doneo titulu Derbiju, a nekako je jednako tiho i zaboravljen. Kada je dobio priliku za manevar na polju transfera, nije razbio šampionski tim iz 1972. (odnosno, ono što je od njega ostalo), već je precrtao problematične, i doveo svoje adute. A oni su mu uzvratili bolje nego što se iko nadao. Frensis Li, Brus Rajoh i Rod Tomas – ključna trojka zaslužna za titulu iz 1975. godine. Uz Klofovog čoveka od poverenja – Rodžera Dejvisa i Kolina Toda, svojevremeno najskupljeg odbrambenog fudbalera na Ostrvu (1971. godine stigao u Derbi za 175 hiljada funti), napravljen je tim koji je ostao ubeležen u istoriji kao drugi šampionski.

Brus Rajoh je sa 15 golova lansirao napadačku mašineriju koja je te sezone zabila 67 pogodaka u prvenstvu, a zajedno sa Lijem, Dejvisom i Hektorom činio je kvartet koji je bio zaslužan za 80% postignutih golova. A taj kvartet je, zajedno s ostatkom tima, proradio tek nakon Božića, za vreme kog je Derbi bio uljuljkan u sredini tabele. Početkom marta krenula je serija od 8 pobeda u 11 utakmica, uz dva remija, kojom je Derbi pregazio rivale i došao na čelo tabele. Na čelu je i ostao, a ostanak na samom vrhu overio je u pretposlednjem kolu. Serija kojom se došlo do titule meri se sa onom Arsenala iz 2004., mada su Tobdžije ostale upamćene kao jedini neporaženi šampion u istoriji…

Ono pravo slavlje, na terenu, je izostalo, s obzirom da je titula potvrđena nakon kiksa Ipsviča u meču sa Mančester Sitijem, ali to ne umanjuje izvanredne nastupe Derbija i sve što je Dejv Makaj napravio za samo 18 meseci. Uspeh, nažalost, nije naplaćen i u Evropi, a zašto je tako, možemo samo da nagađamo. Derbi je u Kupu šampiona nokautirao veliki Real Madrid sa 4-1, ali je u Madridu neshvatljivo i kontroverzno poražen sa 1-5, okončavši takmičenje u drugoj rundi. I dan danas se polemiše o mogućoj prodaji meča, ali nagađanja i teorije zavere ostavićemo za neka druga vremena.

U novembru 1976. godine nakon slabog starta sezone dobio je otkaz. Nakon toga vodio je Volsol, Birmingem i Donkaster na Ostrvu kao i nekoliko klubova na Bliskom Istoku i reprezentaciju Katara ali nigde se nije zadržao duže od 2 godine.

2010. godine dobio je sudski spor protiv autora filma ‘The Damned United’ jer je u filmu predstavljen kao protivnik ideje o vraćanju menadžerske pozicije Brajanu Klofu 1973. godine. Sam je rekao da nešto tako nelojalno prema Klofu nikad ne bi uradio a i te godine je već otišao u Svindon i nije bio u klubu. Isplaćena mu je nepoznata suma novca nakon tog spora.

Preminuo je 2. marta 2015. godine u 80. godini života.

Uvršten je u Kuću slavnih i Engleske i Škotske, za njega je Brajan Klof rekao da je najveći igrač u istoriji Totenhema a Džordž Best ga opisao kao najtežeg i najhrabrijeg protivnika na terenu. Nemamo podatak šta o tome misli Bili Bremner 🙂

Džimi Grivs ga je opisao kao vrhunskog fudbalera, prijatelja i partnera u piću. Anagdeota kaže da su sedeći za barom dobili mnogo opklada sa gostima paba kladeći se da je Džimi viši od Dejva. Naime, Dejv je sedeći i svojim stavom generalno odavao utisak džina a zapravo je bio visok tek nešto više od 170 cm.

Takav je bio Dejv Makaj.

tekst: Nikola Kelović