Dankan Edvards – čudo od deteta

Per aspera ad astra kaže jedna latinska izreka: preko trnja do zvezda. Postoje retki pojedinici koji su na pravom putu do zvezda, ali nešto ih zaustavi. Dankan Edvards jedan je od takvih likova, on je zaslužio biti jedan od najboljih, ali tragična avionska nesreća sprečila ga je u nastojanju da ostvari svoj potencijal. Dobro poznata fraza ’čudo od deteta’ upravo je patentirana kako bi se opisao junak ove priče, iako po Bazbijevim rečima nikad nije izgledao kao dete. Krenimo redom…

dankan-edvards-1

Dankan Edvards rođen je 1. oktobra 1936. godine u Dadliju u Zapadnom Midlendsu. On je bio sin jedinac oca Gledstona i majke Sare.  Sestra mu je umrla kada je imala tek  14 nedelja. Kao dečak bio je vrlo svestran, osim fudbala bavio se još plesom i mačevanjem.  Jednog dana imao je utakmicu za školsku selekciju i takmičenje u mačevanju u isto vreme. Odlučio je otići na fudbal i na neki način izabrao fudbal kao glavnu preokupaciju u detinjstvu.

Kada je imao 11 godina trener školske ekipe rekao mu je da će jednog dana igrati za reprezentaciju Engleske. Sa 12 godina već je privukao pažnju brojnih skauta, poput onih iz Vest Bromviča, Birmingema, Aston Vile, Volverhemptona i Mančester Junajteda. Junajtedov skaut- Džeki O’Brajan, jednom je prilikom rekao Metu Bazbiju: ‘Ima jedan 12-godišnji dečak iz Dadlija, čini se posebnim i trebali bi ga početi intenzivnije pratiti.’

1952. prešao je u Junajted. a dočekao ga je Met Bazbi. Nije trebalo puno nagovarati Dankana na dolazak na Old Traford. ‘Mančester Junajted je najveći klub na svetu. Dao bih sve da zaigram za vas’- bile su reči 16-godišnjeg Edvardsa pri dolasku u klub. To je bio početak jedne velike ljubavi, ali i temelj jedne posebne generacije. Profesionalni ugovor potpisao je na svoj 17. rođendan. Službeni predstavnici Junajteda došli su u njegovu kuću tačno u ponoć da bi potpisali ugovor s mladićem. Met Bazbi nije hteo rizikovati, radilo se o igraču koji se rađa jednom u 20 godina.

dankan-edvards

1952. aprila upisao je debi u Prvoj Diviziji. Postao je najmlađi igrač u istoriji- bio je star tek 16 godina i 185 dana! Te sezone prve nastupe upisali su i Denis Vajolet i Džeki Blenčflauer. Mančester Gardijan taj je trio prozvao nadimkom koji i danas odzvanja svetom fudbala- Bazbijeve Bebe!

Sledeće sezone Edvards je postao važan deo prvog tima, iako je i dalje bio tinejdžer. Bio je bolji svaku utakmicu iako je igrao i za prvi sastav i za juniore. Strašno je brzo napredovao pa je u sezoni 1954/1955 postigao i 6 golova u 36 nastupa. Još pre 18-og rođendana bio je toliko dobar da se našao na širom spisku Engleske reprezentacije. Ipak, prvi nastup stigao je 1955. godine, postao je najmlađi debitant za nacionalni tim posle Drugog Svetskog rata- bio je star samo 18 godina i 183 dana. Njegov rekord mnogo kasnije oborio je Majkl Oven, 1998. godine.

dankan-edvards-engleska

U dresu Engleske

Kada je imao 21 godinu njegov rezime je bio neverovatan. Osvojio je 3 titule FA Kupa za mlade, dva ligaška naslova i igrao je finale FA Kupa. Imao je već tada preko 150 nastupa za prvi tim Junajteda. O Edvardsovom kvalitetu najbolje govori izjava Bobija Čarltona: ‘On je bio najbolji igrač kojeg sam ikad video, najbolji igrač sa kojim sam ikad igrao bilo to u Junajtedu ili Engleskoj. Jedini fudbaler zbog kojeg sam se osećao inferiorno!’ Skauting izveštaji o njemu govore da je imao fudbal u malom prstu, znao je bukvalno sve! Imao je fantastičan pas s obe noge, bio je snažan u skoku, briljantan u oduzimanju lopte, fizički dominantan, vođa na terenu. Mogao je igrati poziciju koju je hteo, a najčešće je to bio levi half u tadašnjem sistemu. Nebo je bila granica za Dankana Edvardsa!

6. februara 1958. Mančester Junajted, nekoliko navijača i novinara vraćali su se iz Beograda. Avion je imao problema s uzletanjem s minhenske piste i pri trećem pokušaju dogodila se tragična nesreća. Posledice? 21 preživeli od 44 osobe u avionu. Dankan Edvards bio je među 23 smrtno stradala putnika. Nije umro na licu mesta. Umro je u minhenskoj bolnici 21. februara, 15 dana nakon nesreće. 15 dana teške borbe. Povrede koje je imao bile su smrtonosne: bubrezi, pluća, rebra, višestruki prelomi a on je uspeo da se održi u životu još 15 dana. Kažu čak da je u nekom polusvesnom stanju asistenta menadžera, Džimija Marfija, pitao kada je utakmica sa Volvsima u subotu. Nije želeo da je propusti. Takav je je bio Dankan Edvards. Čudo od deteta.

minhenska-tragedija

Stradali fudbaleri i operativci kluba

Kažu da su najteža pitanja ona na koja odgovor ne postoji. ‘Da li je Dankan Edvards mogao biti najveći svih vremena?’ jedno je od takvih pitanja. Per aspera ad astra- tako je počeo tekst, Edvards je prošao to trnje, a otišao je među zvezde. Samo, otišao je mnogo, mnogo prerano…

Tekst: D.J.

Share on FacebookTweet about this on TwitterShare on Google+Share on LinkedInPin on PinterestShare on RedditShare on TumblrEmail this to someone

1 komentar

Leave a Reply