Brajan Klof – najveći

Na severoistoku Engleske se poštuju dve religije. Prva je hrišćanstvo, druga je fudbal. Ovaj redosled često varira.
Priča koju upravo čitate počinje na ‘Ostrvu’, u Engleskoj, fudbalskom Jerusalimu. Cela država da bude središte jedne religije? Ako može Vatikan – može i Engleska. Na jednom od mnogobrojnih hramova nama tako drage religije u navijača Midlzbroa stasavao je mali dečak, šesto dete domaćice i radnika u fabrici slatkiša, Brajan Klof.

Na Balkanu se po rođenju učimo da je najbolja Zvezda, odnosno Dinamo i da su Partizan, odnosno Hajduk loši i obrnuto. Takva je situacija i u Engleskoj. Mali Brajan je kao sin strastvenog navijača Midlzbroa od najranijih dana svog života nedeljno podne provodio na Ajrsom parku i ljubav prema fudbalu mu je skoro pa pokorila srce, a i glavu.
Bio je talentovan i za kriket, u obližnjem parku je često igrao i najpopularniji sport 19. veka i najpopularniji sport svih vremena sa svojim vršnjacima i zaista je teško odlučiti u kojem sportu je bio bolji, jer, bio je najbolji.
Ljubav prema Midlzbrou je odlučila da mladi Brajan više pažnje posveti fudbalu i tako zapostavi kriket, a i školu. Iako je vreme predviđeno za školske obaveze provodio igrajući fudbal, Brajan je bio starešina dečaka u svom odeljenju, što je značilo da je predstavljao svoju školu na svim događajima, bio asistent učitelju i često držao govore uprkos manjku interesovanja za školu. Verujem da se to zove harizma.

Kao tinejdžer je nastupao za jedan amaterski lokalni klub, čiji su se blatnjavi tereni nalazili na 12 kilometara od njegove kuće, na treninge je putovao na kamionu koji prevozi krompir, tako se i vraćao a neretko je pre utakmica sa saigračima čistio teren od kravlje balege. Klub je vodila sredovečna gospođa koja nije imala nikakve veze sa fudbalom, samo je održavala teren u iole upotrebljivom stanju i Klof je tresao mreže kao od šale, kada ga je jedan učitelj iz lokalne škole preporučio akademiji Midlzbroa.
Pre odlaska u RAF, dve godine je igrao za Bilingem Sintoniju i po povratku iz avijacije, počeo je njegov vrtoglavi uspon ka zvezdama.
Mladom Klofu su se svi snovi ostvarili kada nije imao ni 20 godina, ali njegovim roditeljima i ne baš. Radio je u fabrici koja prerađuje teški metal neko vreme, kada je uz čestitke od saigrača, rodbine i prijatelja za punoletstvo dobio poziv u britansku avijaciju, RAF.
Tada, vojni rok je trajao dve godine. Klof je naučio mnogo novih stvari tokom vremena provedenog u uniformi, prvi put u životu se susreo sa klasičnim tuševima, koliko god to smešno zvučalo i naučio je mnogo stvari o mehanici. U sklopu RAF-a je često igrao fudbal ali njegov talenat nije bio uočen tako da nije dobio poziv za selekciju RAF-a.
Kao dvadesetogodišnjak, Brajan Klof se vratio kući i svojoj prvoj ljubavi, fudbalu. Nešto malo pošto se Klof vratio u redove Midlzbroa, u klub sa severoistoka Engleske je stigao iskusni golman Piter Tejlor. Klof je u prvom timu grejao klupu, bio je tek peti izbor na mestu špica i prva stvar koju mu je Tejlor rekao bilo je to da mu nije jasno kako Klof može biti peti špic kluba kada je bolji od svih ostalih. To je bio početak dugog i uspešnog prijateljstva.
Klofa i Tejlora je spajalo nekoliko stvari. Obojica nisu imali kola, zapravo, osim Jamajčanina Lindija Delapene niko u klubu nije imao automobil, tako da su se snalazili kada je povratak sa treninga u pitanju. Tejlor i Klof su u povratku sa treninga pričali samo o fudbalu, razmenjivali su mišljenja i iskustva i jedan od retkih puta kada su skrenuli sa fudbala bila je situacija kada su u povratku sa treninga prolazili pored ženske škole i grupa devojaka je posmatrala Klofa i kikotala se, ali ovaj to nije primećivao dok mu Tejlor nije skrenuo pažnju. Devojke ga nisu mnogo zanimale jer je imao neprijatno iskustvo u bliskoj prošlosti, kada je otac jedne devojke koja se Klofu sviđala davao sve od sebe da sabotira njihovu vezu jer je želeo nekoga dobrostojećeg za zeta, a ne radnika u fabrici koji voli da igra fudbal.
To nije dugo potrajalo. Klof je nezainteresovano sedeo dok su svi njegovi drugovi plesali sa partnerkama na jednom balu, kada mu je prišla jedna devojka i sa ubilačkim tonom ga pitala za ples. Nije smeo da odbije i iz tog plesa se rodila doživotna ljubav između Barbare i Brajana Klofa. Barbarina kuća je bila nešto udaljenija od Klofovog dela grada ali ludo zaljubljeni Brajan nije dao da ih distanca razdvoji. Dočekivao bi je blizu njene kuće sa jeftinim, ali punim ljubavi bombonjerama, vodio bi je u bioskop kada bi dobio platu u iznosu od dvadesetak funti svakog ponedeljka.
Zamolio je Barbaru da ga sačeka posle treninga, kada su njih dvoje seli u kola zvezde Midlzbroa, prvog Jamajčanina u engleskom fudbalu, Lindija Delapene i on ih je odvezao do zlatare u centru grada. Izabrali su prsten, Klof je kleknuo i zaprosio je, rekla je da.

Venčanje i nije bilo kao sa TLC-a, obavili su ceremoniju i Klof se sa suprugom odvezao na Ajrsom park, Klof je postigao jedan gol koji je Barbara Klof posmatrala iz direktorske lože.
Situacija sa medenim mesecom nije bila ništa bolja, mladenci su se vratili taman na utakmicu Midlzbroa i Šenklijevog moćnog Liverpula. Klof? Nije imao kontakt sa loptom ceo meč, Liverpul je vodio 1 – 0 sve do 89. minuta, kada je za 120 sekundi Klof preokrenuo rezultat. Šenkli je besneo, rekao je kako Klof nije dirnuo loptu ceo meč, kada je naišao na odgovor iz Midlzbroa: ‘Dva dodira su bila sasvim dovoljna.’.

To je bila treća Klofova sezona u Midlzbrou, u drugoj je postigao 40 golova na 42 utakmice i sličnu statistiku je imao u narednih nekoliko godina, kada je prešao u Sanderlend kao dokazani golgeter čiji prosek golova po broju utakmica (0.98 golova po utakmici, zaista impresivno!) niko do sada nije dosegao.
Njegov prelazak u Sanderlend je prouzrokovan lošom igrom Midlzbroove odbrane koja je olako primala golove u većoj količini nego što ih je Klof postigao. Kada je prvi put ušao u sukob sa odbranom, za to su saznale novine pa i ostatak sveta i Klof je dobio kapitensku traku da ne bi otišao, ali posle nekoliko godina, nakon utakmice završene rezultatom 6-6, Klof je besno pitao saigrače u svlačionici koliko mora golova postići da bi Midlzbro pobedio. Optuživao je odbranu za namerno primanje golova i ubrzo se kao legenda kluba preselio nešto severnije, u redove Sanderlenda.

Promena kluba za Klofa nije predstavljala i promenu forme, tokom prve sezone na Roker parku, Klof je postigao 34 gola na 43 nastupa, od toga 38 golova u Drugoj diviziji, dok je sledeće sezone, 1962-1963 matirao protivničke golmane 28 puta na isto toliko utakmica!
Te 1962. godine, Klof je bio prvi strelac kluba, kada su nastupila dva praznika. Božić i Boksing dej.
Sivilo je obavilo Sanderlend tog veselog dana, hladnoća je u kombinaciji sa jakim pljuskovima znatno otežala održavanje utakmice Druge divizije na Roker parku, gde je Sanderlend, u trci za najviši rang dočekao Bari. Trideset hiljada ljudi je ušuškano u kapute posmatralo turobnu utakmicu, zbog užasnog vremena bilo je veoma teško napadati, još teže braniti se i lopta se kotrljala sa jedne na drugu stranu skoro ceo meč. Štoper Barija je vratio loptu golmanu i kako se ‘bubamara’ sporije kretala, tako je Klof ugledao priliku da doda još jedan gol neverovatnom broju od 28 golova za polusezonu. Misli je usresredio na loptu i svom svojom brzinom potrčao ka njoj, neverovatnom brzinom joj se približavao ali je golman Barija bio za korak brži. U trenutku kada se golman Barija bacio na loptu, Klof je desnom nogom zamahnuo sa ciljem da smesti loptu iza leđa golmana na isti način kao što je to radio u Midlzbrou, u RAF-u, Bilingem Sintoniji i parku u blizini svoje ulice, ali, koleno napeto zbog budućeg šuta je naletelo na desno rame golmana koje se usred proklizavanja na blatnjavoj podlozi velikom brzinom i silom kretalo ka kolenu.
Lopta je završila u rukama golmana Krisa Harkera a Klof je završio na zemlji. Kada je glavom udario o mešavinu trave, vode i blata, nije video ništa par sekundi, oko njega je bilo samo crnilo.

Onda je naišao bol. Stravičan bol. Klof se grčio na zemlji i držao se za desno koleno, koje je pogledom fiksirala svaka duša na stadionu. Jedan od protivničkih igrača je rekao sudiji: ‘Podigni ga sa zemlje, nije mu ništa!’, ali je sudija samo rekao da Klof ne simulira.
Sa odlaskom Klofa na nosilima sa terena su odlazili i snovi navijača Sanderlenda o promociji. Menadžer Crnih mačaka, Alan Braun, je zabrinuto posmatrao Klofa koji pravi bolne grimase uz prisustvo neverice okružen krvlju, obojici je bilo jasno da Klof neće zaigrati na Roker Parku mesecima.
Pokidani ligamenti kolena. To je zadesilo Pola Gaskojna dvadesetak godina kasnije, koji je zbog povrede prouzrokovane sopstvenom glupošću na Vembliju odsustvovao oko godinu dana, ali, u Klofovo vreme, medicina nije bila tako razvijena.
U bolnici je, okružen medicinskim sestrama, lekovima, zavojima i novinama, koje su mu pored braće, roditelja i menadžera Brauna bile jedini dodir sa svetom izvan zidova bolnice u Sanderlendu. Alan Braun je zabranio posete prijatelja, saigrača, novinara, Klof je viđao samo braću, roditelje i menadžera.
Veoma ga je tištilo to što mesecima nije video svoju suprugu Barbaru. Stalno je zapitkivao za nju, ali nije dobijao odgovore, očekivao je da bude pored njega prvog dana po dolasku u bolnicu, ali nje nije bilo, kada je posle nekoliko meseci konačno došla u posetu svom mužu. Kada ju je konačno ugledao, spopala su ga razna osećanja. Radost, sreća, ali i nerazumevanje situacije i bes. Ispostavilo se da je Barbara Klof bila u još težoj situaciji od svog supruga. Prikovana za krevet par meseci se suočavala sa činjenicom da je izgubila bebu usred spontanog pobačaja, njen muž je tu vest dočekao sa neverom, besom i tugom jer, nije ni znao da je trudna!
Uz ženu, Klof se mnogo brže oporavljao i ubrzo je bio poslat na kućno lečenje, ali nije mogao da dočeka da se ponovo susretne sa dečačkom ljubavlju koju će gajiti ceo život. Sa fudbalom. Proveo je dve godine čekavši na nastup u dresu Sanderlenda, koji se u međuvremenu plasirao u Prvu diviziju jednu sezonu pošto se Klof povredio.
Na terenima najvišeg ranga engleskog fudbala, Klof je odigrao samo tri utakmice i postigao jedan utešni gol. Njegovo koleno nije moglo da izdrži. Sa samo 29 godina, Brajan Klof je okačio kopačke o klin.

To je bila prava sportska tragedija, takav golgeter je posle samo 9 godina u profesionalnom fudbalu otišao u penziju, više nego zasluženu, ali preranu. 267 golova na 296 utakmica. To je 0.90 golova po utakmici, od 1964. godine pa do sada, niko nije imao takav golgeterski učinak. Pola veka je prošlo, na terenima širom Engleske su zaigrali mnogi vrsni golgeteri koje redakcija ovog sajta ne može nabrojati na prste obe ruke, ali ni jedan nije uradio isto što i Klof.
Posle takve igračke karijere, budući treneri obično nisu postizali zapažene rezultate, ali u Klofovoj nepredvidivoj, genijalnoj glavi javila se iskra trenerskog umeća koja je kasnije prerasla u pravi požar, koji je harao Engleskom i Evropom.
Na početku svoje trenerske karijere, Klof je radio u akademiji Sanderlenda dok nije stekao licencu za vođenje najvećih engleskih fudbala.
Na leto te 1965. godine, Tejlor je vodio Barton Albion u Južnoj Ligi, sedmom rangu engleskog fudbala, a Klof se kalio u mlađim kategorijama Sanderlenda. Jedne večeri, pošto je Klofu ponuđen posao menadžera Hartlpula, prvo što je uradio bio je telefonski poziv upućen prijatelju još iz vremena kada je kao tek peti izbor na mestu špica igrao u Midlzbrou, Piteru Tejloru.
Rekao mu je: ‘Preuzeo sam Hartlpul. Hoćeš li da mi se pridružiš?’
Tejlor je pristao.

Da bi obezbedio troškove putovanja i smeštaja, Tejlor je tražio 200 funti, što Hartlpul nije imao da plati, tako da je Klof iz svog džepa bukvalno platio jedno od najuspešnijih partnerstava u istoriji fudbala!
Prvi čovek Hartlpula, gospodin Ord, nije imao pojma da Piter Tejlor dolazi u Hartlpul. Klof od njega nije tražio nikakvu dozvolu, nije se posavetovao sa njime, samo je, bez kucanja, ušao u njegovu kancelariju i obavestio ga da Tejlor dolazi u klub.
Tada, ni najbolji klubovi u Engleskoj nisu imali trenerska partnerstva, tako da je Tejlor morao da se zadovolji pozicijom trenera, čoveka od kofe i sunđera, kako je ljude na toj poziciji Klof nazivao. Ali, obojici je bilo bitno samo da su zajedno i došlo je vreme da svu teoriju stečenu igranjem pod kormilom nekih izuzetnih ljudi pretvore u praksu.
Dva čoveka koja su Klofa navela na odluku o ulasku u posao menadžera bili su Alan Braun, pravi diktator na klupi Sanderlenda koji je Klofa često savetovao ne samo samim svojim potezima na mestu menadžera već ga je podučavao tokom razgovora provedenih u bolnici, gde je Klof proveo nekoliko meseci posle presudne povrede kolena i Hari Storer, bivši igrač kriketa i trener mnogih klubova u Engleskoj, uključujući Birmingem, Koventri i Derbi Kaunti.
Storera je na klupi Derbija zamenio Tim Vard, posle kojeg je menadžer Derbija postao Klof. Klofa je Storer upoznao preko Pitera Tejlora i od njega je imao priliku da nauči mnogo, saveti koje mu je Storer dao su se pokazali kao presudni u daljem toku Klofove menadžerske karijere.
‘Nikada ne zaboravi – od uprave kluba nikada, bilo kojim slučajem, nemoj očekivati reči zahvalnosti. Kada jednom preuzmeš klub, sve je na tebi. Navijač koji povredi glavu pri padu sa tribine, igrač kojeg je pljunuo protivnik, sedište na stadionu koje se odvalilo, pismo ljutog navijača koje stiže dan posle ubedljivog poraza i žestoko kritikuje tim, sve to će naći put do tvoje kancelarije.’
Jednom prilikom, Storer je jednog od svojih igrača na treningu izvadio sa terena i odvukao ga do aut linije, njihov dijalog vam ovom prilikom detaljno prenosimo:
‘Pokaži mi rupu.’ – obraća se Storer igraču, koji sa blagim čuđenjem odgovara – ‘Koju rupu, gospodine?’ – ‘Rupu u kojoj si se sakrio i proveo svih devedeset minuta na utakmici u nedelju!’ – besno odgovara Storer.
Verovatno je savet vezan za upravu kluba jednim delom uticao na Klofove sukobe sa upravom skoro pa svakog kluba u kojem je boravio, Piter Tejlor i Brajan Klof su bili verovatno najteži treneri za saradnju pošto Pola Gaskojna i nije mnogo interesovao posao menadžera.
Klof je takođe nailazio na igrače koji bi se ‘sakrili u rupu’ i koje bi pojeo pritisak na nekim utakmicama, ali je i radio sa onima koji su i u najtežim situacijama ostajali prisebni i pružali podršku ostatku ekipe, neki od najuspešnijih su bili Dejv Mekaj, Roj MekFarland, Džon MekGovern i Stjuart Pirs. Različiti igrači, različite ličnosti, ali svi su svojom pojavom ulivali poverenje u srca saigrača.
Kada je potpuno sagledao situaciju u Hartlpulu, prva stvar koju je Klof uradio bila je nabavka nekoliko kofi, koje je postavio ispod rupa u krovu kod svlačionica i ostalih klupskih prostorija. Za njega, te kofe su imale više razumevanja od cele uprave kluba i bile su vrednije poverenja od prvog čoveka Hartlpula, Ernija Orda.
Kancelarija u kojoj je Klof radio bila je manja od njegovog toaleta ispod stepeništa u kući koju je tada zakupio, u početku je imao i sekretaricu koja je obavljala sve poslove za pisaćom mašinom ali je zamenjena Klofovom ženom, Barbarom.
Tribine su bile u užasnom stanju, teren je bio još gori, a tim je trenirao na obali okeana, gde je bilo veoma hladno i novi igrači su se teško navikavali na trening centar.

Klof je zatekao Hartlpul na dnu 4. Divizije, u momentu kada je ušao u svlačionicu naučio je veoma bitnu stvar – u svlačionici ćeš zateći mnogo igrača bez talenta. Klof i Tejlor su davali sve od sebe da unesu makar malo samopouzdanja u takve igrače, ali oni su bili pomireni sa svojim ograničenim sposobnostima. Jedan od takvih je bio golman Simpson, neženja koji je veći deo plate trošio na piće. Redovno je odlazio u pab ‘Kod Kamerona’ i jednom prilikom ga je Tejlor tu zatekao i odmah obavestio Klofa, koji je uleteo, seo pored Simpsona i rekao mu da će ga doslovno ubiti ako ga još jednom vidi na tom mestu. Simpson je samo promenio pab u koji je izlazio i Klof je ubrzo doveo Pitera Grumita, bivšeg golmana Notingem Foresta, tako da se Simpsonov boravak u Hartlpulu brzo završio.
Jedno od najboljih pojačanja u karijeri Brajana Klofa je defintivno Džon MekGovern. On je tokom karijere sledio Klofa u skoro svakom klubu koji je vodio, bio je veliki Klofov i Tejlorov prijatelj i njima dvojici je doneo mnoge trofeje.
Kada je MekGovern bio 16-godišnjak, Klof je davao sve od sebe da ovaj napusti školu i pridruži se Hartlpulu, ali učitelj MekGoverna je za njega imao drugačije planove. Očekivao je od njega da upiše univerzitet i bude učen čovek, ali je talenat za fudbal na kraju presudio i Džon MekGovern je 1966. godine postao igrač Hartlpula. Podigao je dva uzastopna trofeja Lige Šampiona, koliko učenika univerziteta može time da se pohvali?
Tejlor i Klof su naišli na problem kada je Tejlorova žena, Lilijan, konstantno savetovala svog supruga i svog kuma da oteraju iz kluba jednog od napadača, Ernija Fitijana. Na kraju je, uprkos otvorenom neslaganju Lilijan Tejlor sa Fitijanovim boravkom u klubu ovaj napadač ostao u Hartlpulu i svojim golovima dosta pomogao timu, tako da, dame, oprostite mi, ali supruga nije bila u pravu.
Piter Tejlor je bio užasan poznavalac medicine. Zapravo, Klof je mislio da njegov retriver Del ima više znanja u toj oblasti od Tejlora. Kada bi se neki igrač povredio na treningu, Tejlor bi mu vikao ‘Ustaj! Diži se!’ i tamo gde se taj nesrećnik povredio bacio sunđer natopljen vodom.
U Hartlpulu, Klof je gotovo pa prezirao prvog čoveka kluba, vlasnika Ernija Orda, koji bi svaki dan u skupom Rols-Rojsu dolazio na treninge koje vodi Klof i stalno imao neke primedbe na Klofov rad. Klof ga je jednom prilikom oterao sa terena i za sukob na relaciju Ord-Klof su uskoro saznali i mediji.
Porodicu Klof vežu neka prijatna sećanja vezana za boravak u Hartlpulu. Klofovi sinovi, Simon i Najdžel, koji je sada trener su svoje prve fudbalske korake napravili dok je njihov otac vodio Hartlpul i tu se rodila Elizabet Klof, Barbarino i Brajanovo treće dete.
Klof i Tejlor su otpušteni posle manje od dve godine provedene u Hartlpulu, koji se prvo borio za opstanak a onda je Klofovim i Tejlorovim dolaskom završio na visokom osmom mestu u Četvrtoj diviziji. Neiskusni trenerski dvojac je odbio da ode iz Hartlpula, ali intervju sa vlasnikom Derbi Kauntija, Semom Longsonom, koji je sredio jedan Tejlorov prijatelj koji je uticajan novinar je promenio stvari iz korena za Klofa i Tejlora, koji su ubrzo stigli na klupu Derbi Kauntija, kluba koji je već deset godina čamio u Drugoj diviziji po promociji iz Treće divizije i napravili od njega šampiona.
Klof se dovezao u Derbi sa suprugom i decom, ostavio ih u obližnjem gradskom parku i otišao na sastanak sa upravom Derbi Kauntija.
Brajan Klof je postao novi menadžer Derbi Kauntija sa desnom rukom, Piterom Tejlorom i klan Klof se preselio u Derbi i nešto prostraniju kuću obzirom na prinovu, malu Elizabet.
Derbi je bio doslovno u neredu. Tokom priprema u Nemačkoj, Klof je saznao da pola tima ne zna da pliva! Dogovorio se sa vlasnikom hotela u kojem je tim Derbi Kauntija boravio i jednog prepodneva, desetorica odraslih ljudi su se uplašeno držali za ivicu bazena, dok su ih instruktori učili najosnovnijim tehnikama plivanja. Klofa nije mnogo mučilo to što pola tima nije sposobno da pliva, već ga je mučilo to što pola tima ne zna da igra fudbal!
Jan Bakston, jedan od napadača u Derbiju je u isto vreme bio i igrač kriketa i početak sezone u kriketu se poklapao sa početkom sezone u fudbalu, tako da je Klof mogao na jedinog napadača da računa samo jedan deo sezone!
Prvo pojačanje tog leta Klof je doveo iz dobro poznatog severoistoka Engleske. Potpis mladog napadača Džona O’Hera, sa kojim je Klof već radio u Sanderlendu, koštao je Derbi Kaunti 21.000 funti. Više se nije oslanjao samo na Bakstona, mladi O’Her mu je ubrzo postao jedan od miljenika i zajedno sa MekGovernom ga je dovodio u skoro sve klubove koje je vodio.
Ubrzo, za Derbi su potpisali mnogi igrači uključujući Džona MekGoverna i Alana Hintona, Klof je polako sklapao sve kockice i sprema se da ostvari obećanje koje je po dolasku u Derbi obećao – klub će biti bolje rangiran na tabeli nego poslednje sezone pod Klofovim prethodnikom Vardom, koji je zaradio otkaz zbog 18. mesta na tabeli.
Klofov Derbi je sezonu ’67-’68 završio na 19. mestu i tada je 33-godišnji strateg rešio da mu u timu treba neko iskusniji, neko ko je kao Dejv Makaj, neko o kome se čita u novinama i nekadašna zvezda Totenhema je bila idealno rešenje za Klofa.
Kada je rekao Piteru Tejloru da želi da dovede Makaja u redove Derbija, ovaj se nasmejao i pitao ga da li se šali. Poželeo mu je sreću, koja se tom prilikom zaista osmehnula Brajanu Klofu.
Klof je stigao na Vajt Hart Lejn tokom treninga prvog tima Totenhema. Kada je, još u opremi za trening, Makaj izlazio iz trening centra, rukovao se sa Klofom, koji ga je odmah pitao da li bi želeo da zaigra za Derbi Kaunti.
‘Sutra idem u Harts da budem asistent.’ – Makaj je već doneo odluku o penzionisanju i vraćao se u Škotsku da radi u Hartsu, ali Klof nije želeo da odustane. Prvo je nudio deset hiljada prekaljenom Makaju, ovaj je tražio 15 hiljada i dogovorili su se za jednu hiljadu manje.

Brajan Klof je bio veoma zadovoljan pošto je ugovorio transfer tako zvučnog imena u Derbi, Tejlor mu prvo nije verovao ali ga je pojava Makaja u prostorijama kluba sledećeg podneva definitivno ubedila da Klof ne laže.
Roj MekFarland, kasnije i Kolin Tod, najskuplji defanzivac u Engleskoj tog vremena, Džon O’Her, Džon MekGovern i još mnogo njih, Brajan Klof je definitivno pravio jedan velik tim od Derbi Kauntija.
Hemija unutar svlačionice je bila sjajna, Dejv Makaj je svojim prisustvom ohrabrivao sve prisutne i prosto, njegova veličina je izvlačila sve najbolje iz celog tima. Derbi sa Makajem je pucao od samopouzdanja i šepurenja, to je bio tim stvoren za velike stvari. Makaj je igrao kao čistač iza MekFarlanda koji je bio jedan od najboljh defanzivaca tog vremena i nebrojeno mnogo puta bi usred protivničkog napada presekao pas, stao na loptu i mirno, ali neverovatno brzo transformisao odbranu u obično ubitačan napad. Don Revi je svoj Lids nazivao pravom porodicom, ali, kako je Klof rekao, snaga i sloga koju Derbi Kaunti imao je mogla da sama porazi Hitlera i pre kraja 1939. godine.
Igrači Derbi Kauntija su međusobno bili izuzetno bliski i imali su sjajan odnos sa Tejlorom i Klofom, koji je često voleo da zaigra sa svojim štićenicima. Imao je najbolji šut u klubu, što je stalno voleo da demonstrira i mladi Džon O’Her je bio pravi fanatik, Klof je smatrao da O’Her o njegovoj karijeri zna isto koliko i on.
Prosto, to je bio tim predodređen za velike stvari. Na kraju sezone ’68-’69, Derbi Kaunti je kao šampion Druge divizije obezbedio plasman u najviši rang engleskog fudbala! Dejv Makaj je bio proglašen za igrača godine i pokazalo se da je mogao grdno da zažali da je otišao da bude asistent u Škotskoj, u Hartsu.
Sledeće sezone, Derbi Kaunti se nije zaustavljao. Završili su kao četvrti na tabeli, pobedili su neke velikane poput Mančester Junajteda i Liverpula i duo Klof-Tejlor je fantastično funkcionisao.
Omaleni Škot, Arči Gemil je svojim igrama u Prestonu privukao Tejlorovu pažnju, koji je samo rekao Klofu da ga moraju dovesti po svaku cenu. Gemil je držao sredinu terena, bio brz i žestok a trčao je kao navijen tako da i N’Golo Kante može da se postidi. Na Svetskom prvenstvu 1978. godine je postigao prelep gol koji je jedan od najlepših pogodaka u istoriji svetskih prvenstava.
Odmah posle Gemila, kog je doveo nakon mnogo uloženog truda u borbi sa Evertonom za potpis omalenog Škota, Klof je u klub doveo Kolina Toda, fenomenalnog štopera sa kojim je radio u mlađim kategorijama Sanderlenda. Tod je plaćen 175 hiljada funti i za to vlasnik kluba Sem Longson, koji je bio na odmoru, nije znao sve dok mu Klof nije poslao telegram koji je glasio ovako:
‘Doveo sam vam još jednog sjajnog igrača, Kolina Toda. Pred bankrotom smo. Sa ljubavlju, Brajan.’
Poslednje sezone Dejva Makaja u Derbiju, ’71-’72, Derbi Kaunti je osvojio titulu prvaka Engleske! Klof je sklopio sve kockice i pobeđivao je sve, uključujući Šenklijev Liverpul i moćni Lids predvođen Donom Revijem.

Lidsu je falio samo jedan bod iz poslednje utakmice te sezone, protiv Vulverhemptona da obezbedi duplu krunu i Tejlor je odveo ceo tim na Majorku u jedan dobrostojeći restoran gde Derbi Kaunti vodi svoje igrače 44 godine posle Tejlora i Klofa, koji je u to vreme otišao na kolektivni odmor sa roditeljima, suprugom i decom. Lids je izgubio i titula je pripala Derbiju, veliko slavlje je moglo da počne!

Sledeće sezone, Klof je, uprkos velikoj želji da odbrani Prvu diviziju napadao i evropski trofej! U četvrtfinalu, Derbi je dočekao nekada moćnu Benfiku i blago rečeno je ubio. Na kraju je bilo 3 – 0 na semaforu za domaće, Derbi je dominirao i nemoćna Benfika se vratila u Portugaliju podvijenog repa.
Revanš je bio drugačiji. Benfika je grizla, borila se, napadala svim silama da nekako isčupa produžetke, ali utakmica je uprkos dominaciji Benfike tokom celog meča završena bez golova. U polufinalu, Derbi je čekao veliki Juventus!
Meč u Torinu je bio veliki skandal. Na početku meča i na poluvremenu, jedan od igrača Juventusa je bio u svlačionici za sudije, na poluvremenu su dva ključna igrača, MekFarland i Gemil imali žute kartone koji su ih automatski suspenzovali za sledeći meč, Brajan Klof je besneo.
‘Stara dama’ je pobedila na sve samo ne damski način 3 – 1 i Klof je van sebe od besa na kraju meča izjavio da su uprava i igrači Juventusa ‘varajuća žabarska kopilad’.
Drugi meč polufinala Lige Šampiona se igrao u Derbiju na Klofov rođendan, 21. mart 1973. godine. Utakmica je završena bez golova i Derbi Kaunti se oprostio od velikog finala. Brajan Klof je zajedno sa svojom suprugom Barbarom spavao mirnim snom, kada je oko ponoći zazvonio telefon. Džo Klof, Brajanov stariji brat mu je javio da im je majka posle duge borbe sa kancerom preminula.
Klofovo samopouzdanje nije bilo uzdrmano posle kontroverzne eliminacije iz Lige Šampiona i majčine smrti, potrudio se da nastavi istim tempom sa izgradnjom novog velikana od nekada prosečnog Derbi Kauntija.
Piter Tejlor je imao neverovatan njuh za talente, koje bi Klof sklapao u jednu celinu koja bi kasnije dominirala Engleskom. Njih dvojica su bili neverovatni saradnici, na fudbalskoj sceni se do tada nije video poznatiji, uigraniji i uspešniji trenerski tandem kao Klof – Tejlor. Imali su podršku Sema Longsona, vlasnika kluba koji je imao tri ćerke i Klofa je smatrao kao svog sina, uprkos svim problemima koje mu je zadavao.
Jednom prilikom, Sem Longson i Brajan Klof su pili čaj uoči pripremne utakmice u Turskoj gde se Derbi susretao sa Vest Hemom. Longson je zamolio Klofa da ga upozna sa velikim Bobijem Murom, ikonom Vest Hema i liderom legendarne generacije koja je 1966. godine osvojila Svetsko prvenstvo u Engleskoj.
Ron Grinvud, menadžer Vest Hema je zajedno sa Klofom ugovorio sastanak između Mura i Longsona, što je još više ojačalo odnose između Brajana Klofa i Sema Longsona.

Klof je sa vremenom privlačio sve više pažnje u medijima i redovno se pojavljivao u raznim emisijama. Kao čovek bez dlake na jeziku je bio zanimljiv medijima koji su ga često gurali u prvi plan, vodio je verbalni rat sa legendarnim trenerom Lidsa, Donom Revijem i otvoreno je kritikovao Lidsov stil igre pun udaraca i psovki tako da Klof i nije bio omiljen među navijačima Lidsa.
Susreti Klofa i Revija na televizijskim emisijama su bili prava poslastica, različiti kao nebo i zemlja sukobljavali su svoja mišljenja o fudbalu i televizijske kuće u Velikoj Britaniji su na tim TV sukobima mnogo dobijale na gledanosti.
Uprava Derbija više nije bila u odnosima sa Klofom i Tejlorom kao na samom početku njihove saradnje, trenerski dvojac je ostvarivao skupe transfere bez ikakvog prethodnog konsultovanja sa upravom kluba, pritisak je sa sve boljim rezultatima Derbija i sve lošijim odnosom između uprave i trenera rastao, padali su velikani poput Lidsa, Liverpula i Mančester Junajteda i to na njihovim terenima, Lids je i dalje osvajao kontroverzne trofeje i Klof i Tejlor su podneli zahtev za ostavku upravi kluba sa očekivanjem da će iz uprave da im ponude nove ugovore, ali, uprava je prihvatila zahteve i tako se završila era Brajana Klofa u Derbiju.
Klub koji je bio na pragu vrha engleskog fudbala, klub koji je mogao da postane velikan je pod Dejvom Makajem rastao, osvojio još jednu Prvu diviziju, ali, preran odlazak Klofa i Tejlora iz Derbija je, kako Klof napominje, najveća greška koju su napravili u trenerskim karijerama.
O Tejlorovom i Klofovom odlasku su pisale sve novine i nalazili su se na svim naslovnicama, dok su nezadovoljni navijali Derbija izašli na ulice sa ciljem da se kontroverzni ali i više nego uspešni trenerski duo vrati u klub, medijima su odjekivale vesti iz Derbija ali je uprava kluba ostala pri svome.
Posle nekog vremena, požar koji je buknuo posle Klofovog i Tejlorovog napuštanja Derbija je počeo da se polako smiruje i sada je svima bilo jasno da Klof i Tejlor nemaju više nikakve šanse za povratak u Derbi.
Brajton i Houv Albion je bio u Trećoj diviziji kada su ga preuzeli Brajan Klof i Piter Tejlor. Klof je bio odvojen od svoje porodice, njegova deca su išla u školu u Derbiju a on je živeo u hotelu.
Klofov boravak u Brajtonu je bio očajan. Klub je gubio protiv amaterskih klubova i Klof je dobio samo 12 od 32 utakmice, Brajton se spremao za novu sezonu kada je Klofu ponuđen posao Lids Junajteda, koji je napustio legenarni menadžer Don Revi da bi postao selektor Engleske.
Prva stvar koju je po dobijanju poziva Klof uradio bio je telefonski razgovor sa Piterom Tejlorom. Klof je želeo da njegova desna ruka i najbolji prijatelj opet bude pored nega, ali, Tejlor nije želeo da ide iz Brajtona!
Don Revi je napustio Lids Junajted kao legenda. Napravio je svoju malu porodicu koja je bila samo njemu i nikome više verna. Za razliku od Klofa, Revi je bio veoma detaljan kada je taktika u pitanju. Imao je zapisane mane i vrline svih protivnika, spremljenu taktiku za svaki tim u prva dva ranga engleskog fudbala.
Prva stvar na koju je Klof naišao u Lidsu bila je razorena svlačionica. Igrači su imali svog čoveka koji im je bio kao otac i zamenio ga je kontroverzni Klof koji je rekao mnogo loših reči za Lids i igrače koji brane njegove boje.
Klof je doveo nekoliko svojih ljudi u Lids na čelu sa MekGovernom i to je prouzrokovalo još veći razdor između igrača. Lids je očajno započeo sezonu, ispuštali su bodove kao od šale i tim se konstantno odupirao da promeni stil igre.Lids na čelu sa prvom zvezdom tima i kapitenom Bremnerom nije prestajao da igra kvarno koliko god Klof besneo i pričao sa igračima u svlačionici.
Svlačionica Lids Junajteda je i dalje pamtila Dona Revija i bila mu verna, Klofov boravak je bio osuđen na propast pre samog dolaska i zbog očajnih rezultata u Prvoj diviziji, gde je Lids bio na dnu tabele, Brajan Klof je dobio otkaz na mestu menadžera Lids Junajteda posle samo 44 dana!

To je bila kobna greška uprave Lidsa. Prelako su se odrekli čoveka koji je mogao da ih zadrži na samom vrhu engleskog fudbala i uspeha u Evropi i domaćim takmičenjima, Lids Junajted je počeo da ponire. Navijače, upravu i igrače Lidsa je zauvek mučio taj gorak osećaj kada vide svoj klub kako se pati u nižim ligama a pre par godina su slavili titule koje su se ređale kao na traci.
Brajan Klof je postao ‘Šumar’ i napravio je od Notingem Foresta legendaran tim koji je napravio neke neverovatne podvige o kojima ćemo pričati kasnije.
Klofov boravak u Lidsu je slikovito opisan u knjizi Davida Pisa ‘Prokleti Junajted’ sa kojom se Klof uopšte nije slagao jer je cela knjiga u mračnom tonu i puna izmišljenih situacija, poput momenta kada Klof pali Revijev sto. Knjiga ‘Prokleti Junajted’ je prenesena i na velika platna u istoimenom filmu sa Majklom Šinom u glavnoj ulozi i film je ostvario uspeh jer je pokazao fudbal u Engleskoj iz sasvim novog ugla.

Kada je Brajan Klof predstavljen kao novi trener Notingem Foresta, ispred Siti Graunda ga je dočekao poklon u vidu novog, plavog mercedesa na početku 1975. godine. ‘Šumari’ su tumarali na sredini tabele Druge divizije i trebao im je neko ko će uneti svež vazduh u klub i dići ih na viši nivo i Klof im je bio više nego potreban.
Te sezone, u Drugoj diviziji su igrali neki velikani poput Mančester Junajteda i Aston Vile i Klofov prethodnik, Alan Braun je dobio otkaz na kraju susreta u sklopu treće runda FA kupa između Notingem Foresta i Totenhem Hotspura. Na kraju utakmice, rezultat je bio 1 – 1 i prvi meč novog menadžera ‘Šumara’ biće revanš na Vajt Hart Lejnu, gde nema šta da se izgubi.
Nil Martin je pogotkom glavom doneo Notingem Forestu vođstvo od 1 – 0 i upravo to je bio rezultat kojim je završen Klofov debi na klupi ‘Šumara’. Dok je posmatrao Sparse kako gube od njegovog Foresta, Klof je mislio na Dejva Makaja, legendarnog igrača Totenhema koji je pomogao Derbiju da dođe do titule 1972. godine. Makaj je nasledio Klofa na mestu menadžera Derbi Kauntija i u sezoni ’74-’75, prvoj sezoni Brajana Klofa u Notingem Forestu je osvojio titulu sa Derbijem.
‘Notingem Forest ima jednu stvar koja trenutno ide dobro po njih. Mene!’
Tako je Klof pričao po dolasku u redove ‘Šumara’ i nije se šalio.
Sledeća utakmica Notingem Foresta pod Klofom se završila rezultatom od 1 – 0 protiv Fulama, sa kojime će Forest odmeravati snage čak tri puta u narednih nekoliko nedelja, i to u sklopu FA kupa! Prve dve utakmice, prva na Krejven Kotidžu i druga na Siti Graundu su završene rezultatom od 1 – 1, da bi na kraju Fulam trijumfovao rezultatom od 2 – 1.
Sezone ’74-’75 Notingem Forest je odigrao čak 6 utakmica u sklopu FA kupa i zanimljiva činjenica kod te cifre jeste da toliko utakmica obično odigra osvajač istog tog kupa, dok je Forest ispao u trećoj rundi!

Sezonu je Notingem Forest završio na 16. mestu u Drugoj diviziji i bili su jedni od kandidata za ispadanje jer, tim je zaista bio užasan.
Tada je boje ‘Šumara’ branio Džon Robertson, užasno spor veznjak sa viškom kilograma i Klofa nije čudilo jer klub želi da ga se otarasi, ali nešto duboko unutar njega mu je reklo da ga zadrži i u budućnosti može da napravi fudbalera od njega.
Robertson je bio strastveni pušač sa minimalno 10 kilograma viška koji je prezirao da trenira. Trebao je da bude vezni igrač, ali nije bio pokretan dovoljno. Ostajao je budan u sitne sate i jeo je sve što ne treba da se jede. Bio je sve, samo ne sportista. Na turneji po Nemačkoj, Klof je poslao igrače da se zagrevaju i ušao u svlačionicu, gde je zatekao Robertsona kako stoji i češka muškost, ignorišući trenera koji ga u čudu gleda.
‘Svi su na terenu i zagrevaju se, a pogledaj sebe, sramoto jedna!’
Robertson nije voleo sunce, preferirao je da ostane u krevetu do podneva, ali je Klof u njemu ipak prepoznao velik talenat. Terao ga je da prestane sa pušenjem, ali bi se ovaj sklanjao kada načuje da Klof šeta hodnikom ka svlačionici. Klof ga je stavio i na strogu dijetu, sav trud uložen u njega je ubrzo počeo da se isplaćuje.
Klof je želeo od njega da zastane sa loptom i razmisli, pregleda teren i proigra saigrača kroz prazan prostor ukoliko ga uoči, za šta je Robertson bio veoma sposoban, a ne da brzo odigrava kratke, beznačajne pasove.
‘Dajte mu jard trave i loptu i videćete da je bio umetnik, Pikaso naše igre. Postao je jedan od najboljih fudbalera koje sam ikada video, podjednako dobar kao umešni Brazilci ili nadareni Italijani.’
Tako je o najboljem igraču Notingem Foresta svih vremena govorio kapiten legendarne generacije ‘Šumara’, MekGovern.
‘Bio je kao Rajan Gigs, samo što je za razliku od Gigsa koristio podjednako vešto obe noge.’ – za Džona Andersona reči hvale je imao i Džimi Gordon, jedan od trenera Notingem Foresta.
Džon Robertson je odigrao 243 utakmice za redom u dresu Notingem Foresta između 1976. i 1980. godine, bio je ključan čovek u osvajanju dve Lige šampiona i proglašen je za najboljeg fudbalera Notingem Foresta i jednog od 100 najboljih igrača svih vremena.
Klofa su tokom karijere igrači često pitali: ‘Kada da dodam loptu?’ i Klof bi im stalno isto odgovarao:
‘To ti niko ne može reći, to moraš sam da znaš. Moraš da pogledaš okolo, potpuno kontrolišeš loptu i u svakoj situaciji nađeš opciju za dodavanje – a i dalje moraš da dostaviš saigraču loptu dok ga protivnik štipa sa leđa, udara po rebrima i vuče ga za dres. To je veština.’
Klof je ubrzo u Notingem Forest doveo svoje miljenike, MekGoverna i O’Hera za mnogo manje novca nego što ih je doveo u Lids.
Sledeću sezonu, ’75-’76 Notingem Forest je završio kao 8. u Drugoj diviziji, dok je Tejlor u Brajtonu išao na promociju – ili ništa. Kockao se i nije pobedio.
Klof je ponudio ugovor svom najboljem prijatelju i saradniku, Tejlor je pristao.
Stari tandem Klof – Tejlor je u sezni ’76-’77 obezbedio promociju u Prvu diviziju i tada su počeli slavni dani Notingem Foresta, dani o kojima će se uvek pričati.
Arči Gemil je 1977. godine potpisao za Notingem Forest po ceni od samo 25 hiljada funti, Tejlor i Klof su bili prezadovoljni jer ponovo imaju priliku da sarađuju sa sjajnim veznjakom.
Tog leta, Notingem Forest je doveo Arčija Gemila, odbrambenog igrača Kenija Bursta i golmana sa najviše nastupa za englesku reprezentaciju (125) i najviše nastupa u profesionalnom fudbalu (1005), Pitera Šiltona.
To se zove savršen prelazni rok. Burst je proglašen najboljim igračem Prve divizije tokom sledeće sezone i zajedno sa Gemilom, O’Herom, MekGovernom, Šiltonom, Andersonom i ostalima bio nosilac te blistave generacije.
U sezoni ’77-’78, Notingem Forest nije osvojio trofej prvaka Prve divizije. Notingem Forest je bio prvak od samog početka, na prve četiri utakmice je postignuto 12 golova i sam jedanput je lopta otišla iza Šiltonovih leđa. Posle 16 utakmica, Notingem Forest je izgubio samo tri puta i taj treći poraz je, gle ironije, bio na gostovanju Lidsu, ali od poraza protiv Lidsa pa do kraja sezone Notingem Forest nije gubio.
Notingem Forest je ostao neporažen na 26 utakmica za redom te sezone, ‘Šumari’ još nisu znali za poraz na 16 utakmica sledeće sezone, to su 42 utakmice bez poraza, rekord koji je oborila legendarna generacija Arsenala iz 2004. godine.
‘Šumari’ nisu oborili samo rekord kada su utakmice bez poraza u pitanju. Trevor Frensis iz Birmingema je prešao u redove Notingem Foresta za 1.1 milion funti i to je prvi milionski transfer u istoriji fudbala, koji se više nego isplatio.

Do finala Lige Šampiona Notingem Forest je stigao preko Kelna, Grashopersa, AEK-a i Liverpula, na Olimpijskom stadionu u Minhenu su se susreli sa švedskim Malmeom. Utakmica je bila napeta, Džon Robertson je posle sjajnog driblinga proigrao saigrača Vudkoka, koji je pokušao da lobuje golmana pošto je Moler naleteo na njega, ali je lopta završila tek kod gornje strane mreže. Genijalni Škot, Džon Robertson je u 58. minutu po levoj strani sam pretrčao dva protivnička igrača, iako do pre nekoliko godina nije mogao da igra na sredini terena zbog slabe pokretljivosti, centrirao na dalju stativu gde se našao čovek od milion funti, Trevor Frensis, koji je glavom smestio loptu u mrežu i trofej u vitrine ‘Šumara’! Verovali ili ne, to je mladom Trevoru Frensisu bio prvi nastup u dresu Notingem Foresta! Fransis je kasnije za malo vratio uslugu Robertsonu, pretrčao je 4 igrača od polovine terena i loptu poslao u šesnaesterac, gde su ofanzivniji igrači Notingem Foresta bili dobro zatvoreni, lopta je putovala par sekundi, odskočila pravo na nogu Džona Robertsona koji je, nažalost zatresao stativu. Notingem Forest je zasluženo bio prvak Evrope godinu dana pošto je isti trofej na Vembliju osvojio Liverpul!

Te večeri u Minhenu, sjajnu partiju je i odigrao legendarni desni bek Notingem Foresta, Viv Anderson, prvi tamnoputi reprezentativac Engleske koji je proveo čak 10 sezona kao ‘Šumar’, dok je kasnije igrao za Arsenal, Mančester Junajted, Šefild Venzdej, Barnsli i Midlzbro.
U sezonu ’79-’80 Notingem Forest je ušao kao prvak Evrope i na kraju su završili kao peti na tabeli, ali, ovog puta su se u finalu susreli sa nemačkim Hamburgom u Madridu, na stadionu Santiago Bernanbeu. Fenomenalni golman Šilton je igrao utakmicu života, imao je nekoliko neverovatnih odbrana, Hamburger je veći deo meča napadao ali bezuspešno. Robertson je ulazio u unutrašnjost sa leve strane, odigrao dupli pas sa saigračem na ivici kaznenog prostora i sa 16 metara plasirao loptu u donji desni ugao. Druga godina za redom u kojoj zahvaljujući Džonu Robertsonu Notingem Forest osvaja titulu prvaka Evrope, Brajan Klof je sklopio fenomenalan tim sastavljen od veoma jakih, inteligentnih, sposobnih pojedinaca koji igraju kao da su zajedno u timu ceo život i ušao u legendu kao najveći engleski trener ikada.
Sezonu posle osvajanja Lige Šampiona Klofov Notingem Forest je završio kao sedmi na tabeli i posle 6 uspešnih godina, Piter Tejlor je napustio ‘Šumare’ i Brajana Klofa. Želeo je da se vrati u Derbi Kaunti i Klof nije mogao da ga spreči u tome, vodio je Derbi dve godine, postavio Roja MekFarlanda za asistenta i vratio Arčija Gemila u klub. Na kraju svoje prve sezone u Derbi Kauntiju, Tejlor je ostvario niz od 15 utakmica bez poraza i vratio Derbi u sredinu tabele. Sledeće sezone, Tejlorov Kaunti koji se tada takmičio u Drugoj diviziji je izbačen iz FA kupa u trećoj rundi posle poraza od 2 – 0 protiv Klofovog Foresta.
Tejlor je umro 4. oktobra 1990. godine posle kratke bolesti i pošto je Klof čuo tužne vesti, spustio je slušalicu njegovoj supruzi, Lilijan i teško plakao nekoliko sati. Svom najboljem prijatelju i najbližem saradniku je posvetio biografiju objavljenu 1994. godine.
Dok je Tejlor vodio Derbi, Klof je stigao do polufinala UEFA kupa, gde je Notingem Forest izbačen posle dvomeča sa belgijskim Anderlehtom.
Tokom 1985. godine, Brajan Klof je u redove ‘Šumara’ doveo mladog odbrambenog igrača iz Koventrija, Stjuarta Pirsa, veznog igrača koji je često postizao golove, Nila Veba i svog 19-godišnjeg sina Najdžela, koji je tokom svoje prve sezone u Notingem Forestu postigao čak 15 golova i kasnije postao sjajan igrač koji je zajedno na Pirsom i Vebom branio boje Gordog Albiona.

Klofov Notingem Forest je u nekoliko navrata završio u Top 4 na tabeli, jednom su ‘Šumari’ izgubili u finalu FA kupa kada je Klof u startnih 11 uvrstio i povređenog mladića Roja Kina, osvojili četiri Liga kupa i stizali skoro pa svake sezone do polufinala FA kupa.
Tokom utakmice polufinala FA kupa na Hilzborou 1989. kada je došlo do jedne od najvećih tragedija u poslednjih nekoliko decenija kada se urušila tribina i ubila 96 navijača Liverpula, Klof je mogao samo da posmatra kako se broj žrtava povećava. U svlačionici je rekao igračima da se istuširaju i odu kući, tog monstruoznog popodneva se više neće igrati fudbal. Klof se preko razglasa obratio navijačima da bi ih smirio i odmah posle toga je, prestravljen isto koliko i svi ostali otišao sa stadiona, uprkos zabrani policajaca.
Prva sezona u novoosnovanoj Premijer Ligi je bila osamnaesta sezona Brajana Klofa na klupi Notingem Foresta. Klof se već godinama u nazad borio sa alkoholizmom i posle skoro 1.500 utakmica na klupi Hartlpula, Derbi Kauntija, Brajtona, Lidsa i Notingem Foresta, najveći engleski trener svih vremena je otišao u penziju.

Zlatne godine Notingem Foresta su ovekovečene u filmu ‘I Believe in Miracles’ (Ja verujem u čuda) objavljenom 2015. godine sa premijerom na Siti Graundu, momci koji su pod palicom velikog Brajana Klofa i Pitera Tejlora pokorili Evropu su se ponovo našli na okupu posle 35 godina od finala Lige Šampiona u Hamburgu.

Brajan Klof je 2003. godine obavio transplantaciju jetre i konačno mu je bilo nešto bolje, pisao je kolumnu za sajt Four-Four-Two i objavio autobiografiju ‘Hodanje na vodi’ 1994. godine koju je posvetio svom dugogodišnjem saradniku i prijatelju Piteru Tejloru.
Dvadesetog dana u septembru te 2004.godine, napustio nas je veliki sportista, veliki trener i pre svega veliki čovek, ikona engleskog fudbala i čovek koji je obeležio drugu polovinu 20. veka – Brajan Klof.

Iza sebe je ostavio sinove Simona i Najdžela, koji su zajedno radili u Šefild Venzdeju pre par godina, sada Najdžel vodi Barton Albion, ćerku Elizabet i suprugu Barbaru, koja je preminula 2013. godine.

Bio je odista veliki. Najveći.

tekst: Andrej Cvejanov