Artur Vorton – prvi tamnoputi profesionalac

Siguran sam da veliki procenat vas nikada nije čuo za Artura Vortona. Bio je fudbalski golman na prelasku iz devetnaestog u dvadeseti vek a tada mnogi od današnjih klubova nisu ni postojali. Na kraju karijere se oprobao i kao krilni napadač ali mi ovu priču moramo da pričamo od početka.

Dugi niz godina je Gvinejski zaliv služio Evropljanima i njihovim brodovima kao pristanište, kada su u Afriku odlazili da kupe zlato i robove. Britanci su imali veliki udeo u tim poslovima, mada su kasnije uspeli da potisnu ostale kolonijaliste i da započnu uzgajanje kakaovca. Zbog trgovine zlatom taj deo Afrike se nazivao Zlatna obala a Džejmstaun je bio naselje u današnjem glavnom gradu, Akri.

Artur se rodio u Džejmstaunu, na samoj obali Atlantskog okeana. Bio je dete iz mešovitog braka, otac mu je bio sa Kariba a majka pripadnica jednog od lokalnih naroda. To je bilo 1865. a sedamnaest godina kasnije Vorton se preselio u Englesku, da bi učio za protestantskog misionara. Ubrzo je odustao od te ideje rešen da postane profesionalni sportista.

Karijeru je započeo kao amater, kada je imao dvadeset godina. Prvi klub mu je bio Darlington i u njemu se zadržao jednu sezonu. Put ga je odveo u Preston Nort End, koji će kasnije (prvi u engleskom fudbalu) dobiti nadimak ‘’Nepobedivi’’. Vorton je napustio Preston nekoliko meseci pre početka sezone 1888/89, u kojoj će taj tim osvojiti duplu krunu, bez ijednog poraza u sezoni. Ekipa je bila strah i trepet, uspela je da osvoji prve dve titule u Engleskoj i da u naredna tri šampionata bude drugoplasirana.

Kada se, posle sezone pauze, Artur vratio fudbalu, postao je profesionalac. Potpisao je za Roteram Taun i tako postao prvi tamnoputi igrač koji je bio plaćen za bavljenje fudbalom. Istorija pamti, a i mi ćemo pomenuti, škotskog internacionalca Endrjua Votsona. Često se greši i mešaju se uloge ove dvojice igrača. Junak naše priče je prvi profesionalac, dok je Votson postao prvi tamnoputi reprezentativac neke zemlje. Koliko je to bilo značajno za vreme u kom je živeo govori i podatak da je posle njegovih nastupa dres reprezentacije Škotske čekao sve do 2004. i pojave Najdžela Kujašia. Između ova dva događaja su prošle 102 godine u kojima škotski dres nije nosio nijedan tamnoput igrač.

Nakon pet godina u Roteramu, gradu u kom se i oženio, preselio se u Šefild. Zabeležio je nekoliko nastupa za Šefild Junajted i tako postao prvi igrač tamnije boje kože koji je nastupio u engleskoj fudbalskoj ligi. Između ostalih, branio je i meč protiv Sanderlenda, osvajača titule u toj sezoni. Nakon odlaska iz Šefilda i karijera Artura Vortona kreće silaznom putanjom.

Još nekoliko godina se bavio fudbalom, pokušavao da igra i na krilu ali je to bilo na sve slabijem nivou. Logično, već su ga stigle godine i sa 36 je odlučio da okači rukavice (i kopačke) o klin. Poslednjih godina karijere je bio vlasnik prodavnice cigareta i u tom poslu je bankrotirao. Morao je da se zaposli, a to se dogodilo u rudniku uglja u Edlingtonu, predgrađu Donkastera. Donkaster se nalazi u Južnom Jorkširu, i Šefild mu je jedan od najbližih gradova. Do Prestona, koji je bio značajan za početak Vortonove karijere ima oko 150 kilometara, putem preko Mančestera, što nam dovoljno jasno pokazuje kakav život je vodio Artur.

Paralelno sa svojom fudbalskom karijerom bio je uspešan i u drugim sportovima. Postao je prvi čovek koji je 100 jardi trčao ispod 10 sekundi. To se desilo na Stamford Bridžu, 1886. godine, na amaterskom takmičenju. Titulu je uspeo da odbrani naredne godine. Uspešno se takmičio i u biciklizmu i u kriketu, u kom je nastupao za nekoliko timova u Jorkširu i Lankaširu.

Imao je problema sa alkoholom i svet je napustio prilično tiho. Kremiran je bez velike pažnje, na groblju namenjenom ‘’nižim klasama’’ društva. Pažnja je došla mnogo godina kasnije. Kada se 2003. u Kući slavnih pridružio veličinama poput Metjuza, Čarltona, Benksa, Dalgliša, Kigena i mnogih drugih. Sa njim su iste godine tu čast, između ostalih, dobili Piter Šmajhel, Geri Lineker, treneri Herbert Čepmen i Ser Bobi Robson. U oktobru 2014. otkrivena je statua koja prikazuje Artura Vortona kako pravi paradu i izbacuje loptu preko prečke. Taj neobični spomenik junaku jednog doba se nalazi u fudbalskom kompleksu u Bartonu na Trentu, koji koristi i ragbi reprezentacija Engleske.

Neverovatno je teško bilo braniti u engleskom fudbalu krajem 19. veka. Pravila nisu u ovakvoj meri štitila golmana, a i ona koja su postojala nisu se striktno poštovala. Golmani su morali da budu prgavi i bezobrazniji od ostalih ljudi na terenu ali i odlično fizički pripremljeni. Artur Vorton je bio takav. Ponosan na svoju boju kože, ponosan na svoje poreklo i ponosan na svoje sportske uspehe. Kao i svi ostali, tih godina se borio sa rasizmom. Uspeo je da pobedi i hvala mu što je budućim generacijama utemeljio put. Artur Vorton je razbijao predrasude.

 

tekst: Dušan Ninković